Е-пошта                                                                                                                                                                                                            Ћирилична верзија Latinična verzija

Историја

  ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПЕТРОВЦА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

 

Фото галерија

Општина Петровац налази се у средњем току реке Млаве, обухвата 33 села на површини око 670 км2   .  На  истоку и југу омеђена је Хомољским планинама, на северу се граничи са стишком равницом а на западу је Сопотска греда.
Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање овог простора од најранијих времена. Према тефтеру арачком из 1820. године нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежева и то: моравску, млавску, голубачку, кнежевину Омоље (Хомоље), Звижд, Пек, и кнежевину Рам. Варош Пожаревац припадала је кнежевини моравској, а село Свине у чијем ће земљишном атару касније постати село Петровац, припадало је кнежевини Млави.
Село Свине било је насељено чисто српским становништвом, домородцима и досељеницима. 1827. године у селу је било 67 домаћинстава које се бавило земљорадњом и сточарством а налазило се при брду са леве стране Млаве, и по броју домова издвајало се у групу од пет највећих села у млавској кнежевини.
Земљишни атар и привредне површине простирале су се на обе реке Млаве.
Баш због тога, испод села на Млави је саграђен мост преко којег су становници Свине прелазили и обрађивали земљу на десној страни реке. На том простору, са десне стране Млаве, наспрам Свине, постало је село Петровац 1860. године, и то првенствено због потребе администрације кнежевине Србије: да се ту створи управно седиште власти за цео крај око реке Млаве. Иначе, Петровац је добио име по државном саветнику Петровићу, пријатељу кнеза Милоша Обреновића.
Становници Свине напуштали су старо село и настањивали се на десној обали Млаве, где су формирали ново село Петровац.
Залагањем мештана и црквене општине 1869. године подигнута је и освећена Вазнесењска црква, јер је то био један од услова да се Петровац прогласи варошицом.
Молбом од 19.1.1871.године 128 петровчана је тражило од Министарства унутрашњих дела да се Петровац прогласи варошицом. Указ о проглашењу Петровца за варошицу потписао је кнез Милан Обреновић 14.5.1873. године.
У формирању и развоју Петровца велику улогу је имала развијена занатска и трговачка делатност. Најбројније занатлије тога времена су: абаџије, ћурчије, терзије, обућари, пекари и т.д. Балкански ратови и I св. рат одразили су се на даљи развој Петровца. Упркос томе, занати и трговине се и даље развијају, а овај период карактерише и богат културно – забавни живот у месту. Организован је већи број забава, приредби, у чијој је реализацији истакнуто место заузимало чувено петровачко – певачко друштво « Зора» и дилетантцко позориште које је давало запажене представе. Основна школа била је једна од стубова културног живота варошице, учитељи и грађани Петровца били су чланови певачког друштва «Зора», Гимнастичког друштва «Соко», Позоришног дилетантцког друштва «Млава». Са изградњом виционалне железнице 1912. године, Петровац још брже напредује и постаје важно тржиште за жито, стоку и живину. На његову пијацу сем пожаревачких долазе и страни трговци. Пре II св. рата било је 57 трговачких и 72 занатске радње.
Петровац доживљава свој даљи развој који се огледа у неговању занатства, трговине, школства, подизању културних и других институција, тако да је четрдесетих година ХХ века постао угледна српска варошица.