Е-пошта                                                                                                                                                                                                            Ћирилична верзија Latinična verzija

Екологија

Заштита животне средине

  

Деструктивно деловање савременог начина живљења сада већ више милијарди људи на Земљи, доводи у питање опстанак глобалног геоекосистема, у коме могу да наступе такве промене које ће неумитно угрозити опстанак човека на Земљи.
Природни системи на Земљи ће се, иако за извесно време поремећени, доцније без човека и даље успешно развијати. Једини губитак ће бити човек.
Никола Пантић, Копаоник, 1990.)

Чини ми се да покушај природе да на овој Земљи створи мисаоно биће није успео.
Макс Борн

***

Да би се у савременом свету сагледала сва тежина и озбиљност Заштите животне средине, морају се прво сагледати узрочници њеног загађивања и деградације. Зачуђујуће је да се кључна улога у овоме може наћи ван оних система које обухватају природне науке, односно дисциплине које се на овим наукама заснивају. Кључ лажи у људском друштву и филозофији његовог постојања и одржавања, односно надређивању људсог друштва природи. Последица овога је закључак да природа треба да служи људима, да се са њом управља. Човек је тако мало признавао права природе да је од ње безобзирно узимао шта је желео, мењао шта му је одговарало. Ово чини један логички апсурд јер човек је неумитно део система кога називамо природа, па према томе не може да присвоји за себе све остале делове система да би могао њој бити надређен. Једина могућност је живети тако да се склад Природе као система не наруши и на тај начин очува и Природа и људско друштво у њој.
Антички човек је хтео сазнање, код данашњег човека основна тежња је корист.

 

Контакт:
Виолета Ристић - Самостални стручни сарадник за заштиту животне средине општине

Тел: 012/ 332-722 лок:245

 

БИЉНИ СВЕТ – ФЛОРА

ШУМСКИ ЕКОСИСТЕМИ

СТАЊЕ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРЕДНОСТ ШУМА И ШУМСКИХ ЕКОСИСТЕМА ОПШТИНЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ

Све шуме су по Уставу и Закону о шумама добра од општег интереса, али је далеко је већа могућност стручног газдовања државним шумама на принципима одрживог развоја него што је то случај код приватних шума.
Укупна површина под шумама на територији Општине Петровац је 1400 ха, од чега су:
- 3000 ха државне,
- 1000 ха својина Српске православне Цркве, а
- 10.004 ха приватне.

О стању приватних шума на овом подручју има релевантних података.
Важна констатација је да од 1937. год. није рађен ни један катастар.

Државне шуме
Шуме Општине Петровац на Млави се састоје од разбацаних већих и мањих шумских комплекса груписаних у 2 газдинске јединице:
1. ГЈ  Вукан-Крилаш (државне)
2. ГЈ Витовница (црквено)

 

Основне карактеристике газдинских јединица

ГЈ  Вукан-Крилаш (државне): високих око 400 ха, изданачких око 1700 ха и шибљака око 700 ха
ГЈ Витовница (Црквено): високе букове шуме

Рељеф и геоморфолошке карактеристике

 

Терен ГЈ „Вукан-Крилаш“ је брдско-планинско подручје које је испресецано многим потоцима и гребенима. Подручје газдинске јединице захвата десну обалу Млаве, од Горњачке клисуре на северу, преко Малог и Великог Вукана, коте Стрњак и Сумровац и даље избија на коту «Врата» и ГЈ «Витовница». У јужном делу јединице на лево обали Млаве главни гребен такође полази из Горњачке клисуре идући на југ и југозапад преко В.Вукана н планини Крилаш, Ковињарица и Црног Врха где силази у поток Клисура.
Споредни гребени се протежу у разним правцима, добро су изражени, врло стрми и кршовити. Највиши врхови су: Суморовац (911м), Велики Вукан (825м) и Мали Вукан (751м).
Најнижа надморска висина је 150м и налази се код реке Млаве, а највиша је 911м на Суморовцу. Висинска разлика између највише и најниже тачке износи 760м.
Главна експозиција газдинске јединице је западна и северозападна и цела гравитира према реци Млави.
Биотички, еколошки и историјски чиниоци – Шуме газдинске јединице «Вукан Крилаш» су одавно под утицајем биотичких чиниоца, пре свега човека.

Геолошка подлога овог комплекса је хетрогена. Среће се прави мозаик стена (еруптивне, метаморфне и седиментне). Кречњак се јавља северно и југозападно од Горњачке клисуре. Пропустљиве су са доста отвора, кроз коју вода отиче удубину. На гребенима и истуреним деловима кречњак је најчешће испран и у разним облицима и димензијама избија на површину, често као стерилни камењар, нарочито у Горњачкој клисути као и на Вукану и Крилашу.
У северном делу у изолованим деловима просторним целинама се јављају кристални шкриљци различитог минералног и хемијског сасатава који при распадању дају хетерогени материјал од којег се образује земљиште различитог механичког састава.

Климатске карактеристике

По климатској реонизацији подручје припада континенталном климатском реону, подреону умерено континенталне коју карактерише хладне зиме са великим количинама падавина, крај и почетак пролећа хладна са мало падавина; крај пролећа и почетак лета је топао и влажан, јул, август и септембар су најтоплији месеци; у августу и октобру најмање падавина.
Средња годишња температура ваздуха креће је 9,8 0Ц на висини од 400мнв
Средња годишња висина падавина износи 682мм. У вегетационом периоду падне 391мм. Највећа просечна висина падавина је у мају и јулу, а најмања у марту и октобру.
Најнижа релативна влага ваздуха је у летњим месецима а највиша у зимским.
Ово подручје доста је изложено утицају ветрова са свих страна али је најучесталији и најдоминантнији ветар из југоисточног правца, кошава. Дува у свим годишњим добима али највећу учесталост добија зими, у периоду од октобра до маја.

Геолошка подлога и типови земљишта

 

Геолошку подлогу ГЈ „Вукан-Крилаш“ и ГЈ «Витовница» чинекристални шкриљци различитог минералног и хемијског сасатава при чијем распадању се образује земљиште различитог механичког састава: кисело смеђе земљиште (Дистрични камбисол), органогена кречњачка црница и гајњача.

Хидрографске карактеристике

 

Хидрографске карактеристике ГЈ„Вукан-Крилаш“ и ГЈ «Витовница»: обе газдинске јединице су прожете мноштвом река, потока, кладенаца и извора.

Опште карактеристике шумских екосистема

 

Шуме ГЈ „Вукан-Крилаш“ и ГЈ «Витовница»  – доминирају шумске заједнице:

  

Општи фактори значајни за стање шумских екосистема

Лежи на обронцима Хомољских планина и захвата југозападни део.  

 Досадашње газдовање и захтеви према шумама

Могу се извести неколико општих закључака и констатација:

  1. укупна површина газдинских јединица претрпела није промене,
  2. планирани радови на гајењу шума само су извршени
  3. план коришћења шума је такође остварен

 

Захтеви према шумама ГЈ„Вукан-Крилаш“ и ГЈ «Витовница» били су првенствено производног и заштитног карактера уз испуњавање свих осталих функција шума.
Приоритет је дат производњи техничког дрвета.
Основна намена шума у ГЈ је превођење изданачких у високе шуме.